Pesma nad pesmama 6
Sveto Pismo (Karadžić-Daničić, latinica)
Pesma nad pesmama 6
Sveto Pismo (Karadžić-Daničić, latinica)
1
Dragi moj siđe u vrt svoj,
k lehama mirisnog bilja,
da pase po vrtovima
i da bere ljiljane.
2
Ja sam dragog svog,
i moj je dragi moj,
koji pase među ljiljanima.
3
Lepa si, draga moja, kao Tersa,
krasna si kao Jerusalim,
strašna kao vojska sa zastavama.
4
Odvrati oči svoje od mene,
jer me raspaljuju.
Kosa ti je kao stado koza
koje se vide na Galadu.
5
Zubi su ti kao stado ovaca kad izlaze iz kupala,
koje se sve blizne, a nijedne nema jalove.
6
Jagodice su tvoje između vitica tvojih
kao kriška šipka.
7
Šezdeset ima carica
i osamdeset inoča,
i devojaka bez broja;
8
Ali je jedna golubica moja,
bezazlena moja, jedinica u matere svoje,
izabrana u roditeljke svoje.
Videše je devojke i nazvaše je blaženom;
i carice i inoče hvališe je.
9
Ko je ona što se vidi kao zora,
lepa kao mesec, čista kao sunce,
strašna kao vojska sa zastavama?
10
Siđoh u orašje
da vidim voće u dolu,
da vidim cvate li vinova loza,
pupe li šipci.
11
Ne doznah ništa,
a duša me moja posadi na kola Aminadavova.
12
Vrati se, vrati se Sulamko,
vrati se, vrati se, da te gledamo.
Šta ćete gledati na Sulamci?
Kao čete vojničke.