Knjiga o Jovu 4

← Knjiga o Jovu · Sveto Pismo (Karadžić-Daničić, latinica)

Sveto Pismo (Karadžić-Daničić, latinica)

1 Tada odgovori Elifas Temanac i reče:

2 Ako ti progovorimo, da ti neće biti dosadno? Ali ko bi se mogao uzdržati da ne govori?

3 Gle, učio si mnoge, i ruke iznemogle krepio si;

4 Reči su tvoje podizale onog koji padaše, i utvrđivao si kolena koja klecahu.

5 A sada kad dođe na tebe, klonuo si; kad se tebe dotače, smeo si se.

6 Nije li pobožnost tvoja bila uzdanje tvoje? I dobrota puteva tvojih nadanje tvoje?

7 Opomeni se, ko je prav poginuo, i gde su pravedni istrebljeni?

8 Kako sam ja video, koji oru muku i seju nevolju, to i žanju.

9 Od dihanja Božijeg ginu, i od daha nozdrva Njegovih nestaje ih.

10 Rika lavu, i glas ljutom lavu i zubi lavićima satiru se.

11 Lav gine nemajući lova, i lavići rasipaju se.

12 Još dođe tajno do mene reč, i uho moje doču je malo.

13 U mislima o noćnim utvarama, kad tvrd san pada na ljude,

14 Strah poduze me i drhat, od kog ustreptaše sve kosti moje,

15 I duh prođe ispred mene, i dlake na telu mom nakostrešiše se.

16 Stade, ali mu ne poznah lica; prilika beše pred očima mojim, i ćuteći čuh glas:

17 Eda li je čovek pravedniji od Boga? Eda li je čovek čistiji od Tvorca svog?

18 Gle, slugama svojim ne veruje, i u anđela svojih nalazi nedostataka;

19 A kamoli u onih koji stoje u kućama zemljanim, kojima je temelj na prahu i satiru se brže nego moljac.

20 Od jutra do večera satru se, i nestane ih navek da niko i ne opazi.

21 Slava njihova ne prolazi li s njima? Umiru, ali ne u mudrosti.