Knjiga proroka Isaije 65 — Sveto Pismo (Karadžić-Daničić, latinica)

1 Potražiše me koji ne pitahu za me; nađoše me koji me ne tražahu; rekoh narodu koji se ne zove mojim imenom: Evo me, evo me.

2 Vas dan pružah ruke svoje narodu nepokornom, koji ide za svojim mislima putem koji nije dobar,

3 Narodu, koji me jednako gnevi u oči, koji prinosi žrtve u vrtovima i kadi na opekama;

4 Koji sede kod grobova i noće u pećinama, jedu meso svinjsko i supa im je nečista u sudovima;

5 Koji govore: Odlazi, ne dohvataj me se, jer sam svetiji od tebe, ti su dim u nozdrvama mojim, dim koji gori vas dan.

6 Eto, napisano je preda mnom: neću ćutati, nego ću platiti, platiću im u nedra.

7 Za bezakonja vaša i za bezakonja otaca vaših, veli Gospod, koji kadiše na gorama, i na humovima ružiše me, izmeriću im u nedra platu za dela koja činiše od početka.

8 Ovako veli Gospod: Kao kad ko nađe vino u grozdu, pa reče: Ne kvari ga, jer je blagoslov u njemu, tako ću učiniti radi sluga svojih, neću ih potrti sve,

9 Jer ću izvesti seme iz Jakova i iz Jude naslednika gorama svojim, i naslediće ih izabranici moji, i sluge moje naseliće se onde.

10 A Saron će biti tor za ovce i dolina ahorska počivalište za goveda narodu mom koji me traži.

11 A vi, koji ostavljate Gospoda, koji zaboravljate svetu goru moju, koji postavljate sto Gadu i lijete naliv Meniju,

12 Vas ću izbrojati pod mač, i svi ćete pripasti na klanje, jer zvah a vi se ne odazivaste, govorih a vi ne slušaste, nego činiste šta je zlo preda mnom i izabraste šta meni nije po volji.

13 Zato ovako veli Gospod Gospod: Gle, sluge će moje jesti, a vi ćete gladovati; gle, sluge će moje piti, a vi ćete biti žedni; gle, sluge će se moje veseliti, a vi ćete se stideti.

14 Gle, sluge će moje pevati od radosti u srcu, a vi ćete vikati od žalosti u srcu i ridaćete od tuge u duhu.

15 I ostavićete ime svoje izabranima mojim za uklin; i Gospod će te Bog ubiti, a sluge će svoje nazvati drugim imenom.

16 Ko se uzblagosilja na zemlji, blagosiljaće se Bogom istinitim; a ko se uskune na zemlji, kleće se Bogom istinitim; jer će se prve nevolje zaboraviti i sakrivene će biti od očiju mojih.

17 Jer, gle, ja ću stvoriti nova nebesa i novu zemlju, i šta je pre bilo neće se pominjati niti će na um dolaziti.

18 Nego se radujte i veselite se doveka radi onog što ću ja stvoriti; jer gle, ja ću stvoriti Jerusalim da bude veselje i narod njegov da bude radost.

19 I ja ću se veseliti radi Jerusalima, i radovaću se radi naroda svog, i neće se više čuti u njemu plač ni jauk.

20 Neće više biti onde malog deteta ni starca koji ne bi navršio dana svojih; jer će dete umirati od sto godina, a grešnik od sto godina biće proklet.

21 I oni će graditi kuće i sedeće u njima; i sadiće vinograde i ješće rod njihov.

22 Neće oni graditi a drugi se naseliti, neće saditi a drugi jesti, jer će dani narodu mom biti kao dani drvetu, i izabranicima će mojim ovetšati dela ruku njihovih.

23 Neće raditi uzalud, niti će rađati za strah, jer će biti seme blagoslovenih od Gospoda, i natražje će njihovo biti s njima.

24 I pre nego poviču, ja ću se odazvati; još će govoriti, a ja ću uslišiti.

25 Vuk i jagnje zajedno će pasti, i lav će jesti slamu kao vo; a zmiji će biti hrana prah; neće uditi ni potirati na svoj svetoj gori mojoj, veli Gospod.