Pesma nad pesmama 8
← Pesma nad pesmama · Sveto Pismo (Karadžić-Daničić, latinica)
Pesma nad pesmama 8
Sveto Pismo (Karadžić-Daničić, latinica)
1
O da bi mi brat bio,
da bi sao sise matere moje!
Našavši te na polju
poljubila bih te,
i ne bih bila prekorna.
2
Povela bih te
i dovela bih te u kuću matere svoje;
ti bi me učio,
a ja bih te pojila vinom mirisavim,
sokom od šipaka.
3
Leva je ruka njegova meni pod glavom,
a desnom me grli.
4
Zaklinjem vas, kćeri jerusalimske,
ne budite ljubavi moje,
ne budite je, dokle joj ne bude volja.
5
Ko je ona što ide gore od pustinje
naslanjajući se na dragog svog?
Pod jabukom probudih te,
gde te rodi mati tvoja,
gde te rodi roditeljka tvoja.
6
Metni me kao pečat na srce svoje,
kao pečat na mišicu svoju.
Jer je ljubav jaka kao smrt,
i ljubavna sumnja tvrda kao grob;
žar je njen kao žar ognjen, plamen Božji.
7
Mnoga voda ne može ugasiti ljubavi,
niti je reke potopiti.
Da ko daje sve imanje doma svog za tu ljubav,
osramotio bi se.
8
Imamo sestru malenu, koja još nema dojaka.
Šta ćemo činiti sa sestrom svojom
kad bude reč o njoj?
9
Ako je zid, zagradićemo na njemu dvor od srebra;
ako li vrata, utvrdićemo ih daskama kedrovim.
10
Ja sam zid i dojke su moje kao kule.
Tada postah u očima njegovim kao ona koja nađe mir.
11
Vinograd imaše Solomun u Valamonu;
dade vinograd čuvarima
da svaki donosi za rod njegov
po hiljadu srebrnika.
12
Moj vinograd koji ja imam, preda mnom je.
Neka tebi, Solomune, hiljada,
i dve stotine onima koji čuvaju rod njegov.
13
Koja nastavaš u vrtovima!
Drugovi slušaju glas tvoj,
daj mi da ga čujem.
14
Brže, dragi moj!
I budi kao srna ili kao jelenče
na gorama mirisnim.