Priče Solomunove 29
← Priče Solomunove · Sveto Pismo (Karadžić-Daničić, latinica)
Priče Solomunove 29
Sveto Pismo (Karadžić-Daničić, latinica)
1
Čovek koji po karanju ostaje tvrdoglav,
ujedanput će propasti, da neće biti leka.
2
Kad se umnožavaju pravednici, veseli se narod;
a kad vlada bezbožnik, uzdiše narod.
3
Ko ljubi mudrost, veseli oca svog;
a ko se druži s kurvama, rasipa svoje dobro.
4
Car pravdom podiže zemlju;
a ko uzima mito, satire je.
5
Ko laska prijatelju svom,
razapinje mrežu nogama njegovim.
6
U grehu je zlog čoveka zamka,
a pravednik peva i veseli se.
7
Pravednik razume parbu nevoljnih,
a bezbožnik ne mari da zna.
8
Podsmevači raspaljuju grad,
a mudri utišavaju gnev.
9
Mudar čovek kad se pre s ludim,
ili se srdio ili smejao,
nema mira.
10
Krvopije mrze na bezazlenoga,
a pravi se brinu za dušu njegovu.
11
Sav gnev svoj izliva bezumnik,
a mudri ustavlja ga natrag.
12
Koji knez sluša lažne reči,
sve su mu sluge bezbožne.
13
Siromah i koji daje na dobit sretaju se;
obojici Gospod prosvetljuje oči.
14
Koji car pravo sudi siromasima,
njegov će presto stajati doveka.
15
Prut i kar daju mudrost,
a dete pusto sramoti mater svoju.
16
Kad se umnožavaju bezbožnici, umnožavaju se gresi,
a pravednici će videti propast njihovu.
17
Karaj sina svog, i smiriće te,
i učiniće milinu duši tvojoj.
18
Kad nema utvare, rasipa se narod;
a ko drži zakon, blago njemu!
19
Rečima se ne popravlja sluga,
jer ako i razume, opet ne sluša.
20
Jesi li video čoveka naglog u besedi svojoj?
Više ima nadanja od bezumnog nego od njega.
21
Ako ko mazi slugu od malena,
on će najposle biti sin.
22
Gnevljiv čovek zameće svađu,
i ko je naprasit, mnogo greši.
23
Oholost ponižuje čoveka,
a ko je smeran duhom, dobija slavu.
24
Ko deli s lupežem, mrzi na svoju dušu,
čuje prokletstvo i ne prokazuje.
25
Strašljiv čovek meće sebi zamku;
a ko se u Gospoda uzda, biće u visokom zaklonu.
26
Mnogi traže lice vladaočevo,
ali je od Gospoda sud svakome.
27
Pravednima je mrzak nepravednik,
a bezbožniku je mrzak ko pravo hodi.