Psalmi Davidovi 105 — Sveto Pismo (Karadžić-Daničić, latinica)

1 Hvalite Gospoda; glasite ime Njegovo; javljajte po narodima dela Njegova.

2 Pevajte Mu i slavite Ga; kazujte sva čudesa Njegova.

3 Hvalite se svetim imenom Njegovim; nek se veseli srce onih koji traže Gospoda.

4 Tražite Gospoda i silu Njegovu, tražite lice Njegovo bez prestanka.

5 Pamtite čudesa Njegova koja je učinio, znake Njegove i sudove usta Njegovih.

6 Seme Avramovo sluge su Njegove, sinovi Jakovljevi izabrani Njegovi.

7 On je Gospod Bog naš, po svoj su zemlji sudovi Njegovi.

8 Pamti uvek zavet svoj, reč, koju je dao na hiljadu kolena.

9 Šta je zavetovao Avramu, i za šta se kleo Isaku.

10 To je postavio Jakovu za zakon, i Izrailju za zavet večni,

11 Govoreći: Tebi ću dati zemlju hanansku u nasledni deo.

12 Tada ih još beše malo na broj, beše ih malo, i behu došljaci.

13 Iđahu od naroda do naroda, iz jednog carstva k drugom plemenu.

14 Ne dade nikome da im naudi, i karaše za njih careve:

15 „Ne dirajte u pomazanike moje, i prorocima mojim ne činite zla.”

16 I pusti glad na onu zemlju; i potre sav hleb što je za hranu.

17 Posla pred njima čoveka; u roblje prodan bi Josif.

18 Okovima stegoše noge njegove, gvožđe tištaše dušu njegovu,

19 Dok se steče reč njegova, i reč Gospodnja proslavi ga.

20 Posla car i odreši ga; gospodar nad narodima, i pusti ga.

21 Postavi ga gospodarem nad domom svojim, i zapovednikom nad svim što imaše.

22 Da vlada nad knezovima njegovim po svojoj volji, i starešine njegove urazumljuje.

23 Tada dođe Izrailj u Misir, i Jakov se preseli u zemlju Hamovu.

24 I namnoži Bog narod svoj i učini ga jačeg od neprijatelja njegovih.

25 Prevrnu se srce njihovo te omrznuše na narod Njegov, i činiše lukavstvo slugama Njegovim.

26 Posla Mojsija, slugu svog, Arona izabranika svog.

27 Pokazaše među njima čudotvornu silu Njegovu i znake Njegove u zemlji Hamovoj.

28 Pusti mrak i zamrači, i ne protiviše se reči Njegovoj.

29 Pretvori vodu njihovu u krv, i pomori ribu njihovu.

30 Provre zemlja njihova žabama, i kleti careva njihovih.

31 Reče, i dođoše bubine, uši po svim krajevima njihovim.

32 Mesto dažda posla na njih grad, živi oganj na zemlju njihovu.

33 I pobi čokote njihove i smokve njihove, i potre drveta u krajevima njihovim.

34 Reče, i dođoše skakavci i gusenice nebrojene;

35 I izjedoše svu travu po zemlji njihovoj, i pojedoše rod u polju njihovu.

36 I pobi sve prvence u zemlji njihovoj, prvine svakog truda njihovog.

37 Izvede Izrailjce sa srebrom i zlatom, i ne beše sustala u plemenima njihovim.

38 Obradova se Misir izlasku njihovom, jer strah njihov beše na nj pao.

39 Razastre im oblak za pokrivač, i oganj da svetli noću.

40 Moliše, i posla im prepelice, i hlebom ih nebeskim hrani.

41 Otvori kamen i proteče voda, reke protekoše po suvoj pustinji.

42 Jer se opominjaše svete reči svoje k Avramu, sluzi svom.

43 I izvede narod svoj u radosti, izbrane svoje u veselju.

44 I dade im zemlju naroda i trud tuđinaca u nasledstvo.

45 Da bi čuvali zapovesti Njegove, i zakone Njegove pazili. Aliluja.