Psalmi Davidovi 107 — Sveto Pismo (Karadžić-Daničić, latinica)

1 Hvalite Gospoda, jer je dobar; jer je doveka milost Njegova.

2 Tako neka kažu koje je izbavio Gospod, koje je izbavio iz ruke neprijateljeve,

3 Skupio ih iz zemalja, od istoka i zapada, od severa i mora.

4 Lutaše po pustinji gde se ne živi, puta gradu naseljenom ne nahodiše;

5 Behu gladni i žedni, i duša njihova iznemagaše u njima;

6 Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj; i izbavi ih iz nevolje njihove.

7 I izvede ih na prav put, koji ide u grad naseljeni.

8 Neka hvale Gospoda za milost Njegovu, i za čudesa Njegova radi sinova ljudskih!

9 Jer siti dušu taštu, i dušu gladnu puni dobra.

10 Sedeše u tami i u senu smrtnom, okovani u tugu i u gvožđe;

11 Jer ne slušaše reči Božijih, i ne mariše za volju Višnjeg.

12 On poništi srce njihovo stradanjem; spotakoše se, i ne beše koga da pomogne.

13 Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj, i izbavi ih iz nevolje njihove;

14 Izvede ih iz tame i sena smrtnog, i raskide okove njihove.

15 Neka hvale Gospoda za milost Njegovu, i za čudesa Njegova radi sinova ljudskih!

16 Jer razbi vrata bronzana, i prevornice gvozdene slomi.

17 Bezumnici stradaše za nevaljale puteve svoje, i za nepravde svoje.

18 Svako se jelo gadilo duši njihovoj, i dođoše do vrata smrtnih.

19 Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj, i izbavi ih iz nevolje njihove.

20 Posla reč svoju i isceli ih, i izbavi ih iz groba njihovog.

21 Neka hvale Gospoda za milost Njegovu, i za čudesa Njegova radi sinova ljudskih!

22 I neka prinesu žrtvu za hvalu, i kazuju dela Njegova u pesmama!

23 Koji plove po moru na korabljima, i rade na velikim vodama,

24 Oni su videli dela Gospodnja, i čudesa Njegova u dubini.

25 Kaže, i diže se silan vetar, i ustaju vali na njemu,

26 Dižu se do nebesa i spuštaju do bezdana: duša se njihova u nevolji razliva;

27 Posrću i ljuljaju se kao pijani; sve mudrosti njihove nestaje.

28 Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj, i izvede ih iz nevolje njihove.

29 On obraća vetar u tišinu, i vali njihovi umuknu.

30 Vesele se kad se stišaju, i vodi ih u pristanište koje žele.

31 Neka hvale Gospoda za milost Njegovu, i za čudesa Njegova radi sinova ljudskih!

32 Neka Ga uzvišuju na saboru narodnom, na skupštini starešinskoj slave Ga!

33 On pretvara reke u pustinju, i izvore vodene u suhotu,

34 Rodnu zemlju u slanu pustaru za nevaljalstvo onih koji žive na njoj.

35 On pretvara pustinju u jezera, i suvu zemlju u izvore vodene,

36 I naseljava onamo gladne. Oni zidaju gradove za življenje;

37 Seju polja, sade vinograde i sabiraju letinu.

38 Blagosilja ih i množe se jako, i stoke im ne umanjuje.

39 Pre ih beše malo, padahu od zla i nevolje, što ih stizaše.

40 On sipa sramotu na knezove, i ostavlja ih da lutaju po pustinji gde nema puteva.

41 On izvlači ubogoga iz nevolje, i plemena množi kao stado.

42 Dobri vide i raduju se, a svako nevaljalstvo zatiskuje usta svoja.

43 Ko je mudar, neka zapamti ovo, i neka poznaju milosti Gospodnje.