Psalmi Davidovi 31
← Psalmi Davidovi · Sveto Pismo (Karadžić-Daničić, latinica)
Psalmi Davidovi 31
Sveto Pismo (Karadžić-Daničić, latinica)
1
Načelniku pevačkom. Psalam Davidov. U Tebe se, Gospode, uzdam;
nemoj me ostaviti pod sramotom doveka,
po pravdi svojoj izbavi me.
2
Prigni k meni uho svoje,
pohitaj, pomozi mi.
Budi mi kameni grad, tvrda ograda,
gde bih se spasao.
3
Jer si Ti kamena gora moja i ograda moja,
imena svog radi vodi me i upravljaj mnom.
4
Izvadi me iz mreže koju mi tajno zamestiše;
jer si Ti krepost moja.
5
U Tvoju ruku predajem duh svoj;
izbavljao si me, Gospode, Bože istiniti!
6
Nenavidim one koji poštuju propadljive idole;
ja se u Gospoda uzdam.
7
Radovaću se i veseliti se o milosti Tvojoj,
kad pogledaš na moju muku,
poznaš tugu duše moje,
8
Ne daš me u ruku neprijatelju,
postaviš noge moje na prostranom mestu.
9
Smiluj se na me, Gospode, jer me je tuga;
od jada iznemože oko moje, duša moja i srce moje;
10
Iščile u žalosti život moj,
i godine moje u uzdisanju;
oslabi od muke krepost moja,
i kosti moje sasahnuše.
11
Od mnoštva neprijatelja svojih postadoh podsmeh i susedima svojim,
i strašilo znancima svojim;
koji me vide na ulici beže od mene.
12
Zaboravljen sam kao mrtav, nema me u srcima;
ja sam kao razbijen sud.
13
Jer slušam grdnju od mnogih,
od svuda strah,
kad se dogovaraju na me, misle iščupati dušu moju.
14
A ja se, Gospode, u Tebe uzdam
i velim: Ti si Bog moj.
15
U Tvojoj su ruci dani moji;
otmi me iz ruku neprijatelja mojih,
i od onih, koji me gone.
16
Pokaži svetlo lice svoje sluzi svom;
spasi me milošću svojom.
17
Gospode! Nemoj me ostaviti pod sramotom; jer Tebe prizivam.
Nek se posrame bezbožnici,
neka zamuknu i padnu u pakao.
18
Neka oneme usta lažljiva,
koja govore na pravednika obesno, oholo i s porugom.
19
Kako je mnogo u Tebe dobra,
koje čuvaš za one koji Te se boje,
i koje daješ onima koji se u Te uzdaju pred sinovima čovečijim!
20
Sakrivaš ih pod krov lica svog od buna ljudskih;
sklanjaš ih pod sen od svadljivih jezika.
21
Da je blagosloven Gospod,
što mi pokaza divnu milost
kao da me uvede u tvrd grad!
22
Ja rekoh u smetnji svojoj: Odbačen sam od očiju Tvojih;
ali Ti ču molitveni glas moj kad Te prizvah.
23
Ljubite Gospoda svi sveti Njegovi;
Gospod drži veru;
i uvršeno vraća onima koji postupaju oholo.
24
Budite slobodni, i neka bude jako srce vaše,
svi koji se u Gospoda uzdate.