Psalmi Davidovi 35
← Psalmi Davidovi · Sveto Pismo (Karadžić-Daničić, latinica)
Psalmi Davidovi 35
Sveto Pismo (Karadžić-Daničić, latinica)
1
Psalam Davidov. Gospode! Budi suparnik suparnicima mojim;
udri one koji udaraju na me.
2
Uzmi oružje i štit,
i digni se meni u pomoć.
3
Potegni koplje,
i preseci put onima koji me gone,
reci duši mojoj: Ja sam spasenje tvoje.
4
Neka se postide i posrame koji traže dušu moju;
neka se odbiju natrag i postide koji mi zlo hoće.
5
Neka budu kao prah pred vetrom,
i anđeo Gospodnji neka ih progoni.
6
Neka bude put njihov taman i klizav,
i anđeo Gospodnji neka ih tera.
7
Jer nizašta zastreše mrežom jamu za mene,
nizašta iskopaše jamu duši mojoj.
8
Neka dođe na njega pogibao nenadna,
i mreža koju je namestio neka ulovi njega,
neka on u nju padne na pogibao.
9
A duša će se moja radovati o Gospodu,
i veseliće se za pomoć Njegovu.
10
Sve će kosti moje reći: Gospode! Ko je kao Ti,
koji izbavljaš stradalca od onog koji mu dosađuje,
i ništega i ubogoga od onog koji ga upropašćuje?
11
Ustaše na me lažni svedoci;
šta ne znam, za ono me pitaju.
12
Plaćaju mi zlo za dobro,
i sirotovanje duši mojoj.
13
Ja se u bolesti njihovoj oblačih u vreću,
mučih postom dušu svoju,
i molitva se moja vraćaše u prsima mojim.
14
Kao prijatelj, kao brat postupah;
bejah setan i s oborenom glavom
kao onaj koji za materom žali.
15
A oni se raduju kad se ja spotaknem,
i kupe se, kupe se na me,
zadaju rane, ne znam zašto,
čupaju i ne prestaju.
16
S nevaljalim i podrugljivim besposličarima
škrguću na me zubima svojim.
17
Gospode! Hoćeš li dugo gledati?
Otmi dušu moju od napadanja njihovog,
od ovih lavova jedinicu moju.
18
Priznaću Te u saboru velikom,
usred mnogog naroda hvaliću Te.
19
Da mi se ne bi svetili koji mi zlobe nepravedno,
i namigivali očima koji mrze na me nizašta.
20
Jer oni ne govore o miru,
nego na mirne na zemlji izmišljaju lažne stvari.
21
Razvaljuju na me usta svoja,
i govore: Dobro! Dobro! Vidi oko naše.
22
Vidiš, Gospode! Nemoj ćutati;
Gospode! Nemoj odstupiti od mene.
23
Probudi se, ustani na sud moj,
Bože moj i Gospode, i na parnicu moju.
24
Sudi mi po pravdi svojoj, Gospode, Bože moj,
da mi se ne svete.
25
Ne daj da govore u srcu svom: Dobro! To smo hteli!
Ne daj da govore: Proždresmo ga.
26
Nek se postide i posrame
svi koji se raduju zlu mom,
nek se obuku u stid i u sram
koji se razmeću nada mnom.
27
Neka se raduju i vesele koji mi žele pravdu,
i govore jednako: Velik Gospod,
koji želi mira sluzi svom!
28
I moj će jezik kazivati pravdu Tvoju,
i hvalu Tebi svaki dan.