Psalmi Davidovi 55
← Psalmi Davidovi · Sveto Pismo (Karadžić-Daničić, latinica)
Psalmi Davidovi 55
Sveto Pismo (Karadžić-Daničić, latinica)
1
Načelniku pevačkom. Uz žice. Nauk Davidov. Usliši, Bože, molitvu moju,
i nemoj se sakriti od moljenja mog.
2
Pazi, i saslušaj me;
cvilim u jadu svom i uzdišem
3
Od vike neprijateljske i od dosade bezbožničke;
jer dižu na me zlo, i u gnevu gone me.
4
Srce je moje uzdrhtalo u meni,
i strah smrtni popade me;
5
Strah i trepet dođe na me,
i groza poduze me.
6
I rekoh: Ko bi mi dao krila golubinja?
Ja bih odleteo i počinuo;
7
Daleko bih pobegao,
i nastanio se u pustinji.
8
Pohitao bih da utečem od vihora i od bure.
9
Porazi, Gospode, i razdeli jezike njihove,
jer vidim nasilje i svađu u gradu;
10
Danju i noću to hodi po zidovima njegovim;
zločinstvo je i muka posred njega.
11
Usred njega je pogibao,
s ulice njegove ne odlazi prevara i lukavstvo.
12
Jer ne ruži me neprijatelj moj,
to bih podneo;
ne ustaje na me javni nenavidnik,
od njega bih se sakrio.
13
Nego ti koji si mi bio to što ja sam,
drug moj i znanac moj.
14
S kojim mi beše radost deliti tajnu,
i u dom Božiji hodih kroz sabor narodni.
15
Neka ih ugrabi smrt,
neka živi siđu u pakao,
jer je zločinstvo u stanu njihovom i u njima.
16
Ja Boga prizivam,
i Gospod će me spasti.
17
Večerom i jutrom i u podne
tužim i uzdišem,
i čuće glas moj;
18
Učiniće, te će duša moja biti mirna
od onih koji napadaju na me,
jer ih mnogo imam.
19
Da usliši, i ukroti ih Bog,
koji živi od veka;
jer se ne menjaju i ne boje se Boga.
20
Dižu ruke svoje na one koji su s njima u miru,
i raskidaju svoju družbu.
21
Usta su im meka kao maslo,
a na srcu im je rat.
Reči su im blaže od ulja,
ali su goli mačevi.
22
Stavi na Gospoda breme svoje,
i On će te potkrepiti.
Neće dati doveka pravedniku da posrne.
23
Ti ćeš ih, Bože, svaliti u jamu pogibli;
krvopije i lukavi neće sastaviti polovine dana svojih.
A ja se u Tebe uzdam.