Knjiga o Jovu 15 — Sveto Pismo (Karadžić-Daničić, latinica)

1 A Elifas Temanac odgovori i reče:

2 Hoće li mudar čovek kazivati prazne misli i puniti trbuh vetrom istočnim,

3 Prepirući se govorom koji ne pomaže i rečima koje nisu ni na šta?

4 A ti uništavaš strah Božji i ukidaš molitve k Bogu.

5 Jer bezakonje tvoje pokazuju usta tvoja, ako i jesi izabrao jezik lukav.

6 Osuđuju te usta tvoja, a ne ja; i usne tvoje svedoče na te.

7 Jesi li se ti prvi čovek rodio? Ili si pre humova sazdan?

8 Jesi li tajnu Božiju čuo i pokupio u sebe mudrost?

9 Šta ti znaš što mi ne bismo znali? Šta ti razumeš što ne bi bilo u nas?

10 I sedih i starih ljudi ima među nama, starijih od oca tvog.

11 Male li su ti utehe Božije? Ili imaš šta sakriveno u sebi?

12 Što te je zanelo srce tvoje? I što sevaju oči tvoje,

13 Te obraćaš protiv Boga duh svoj i puštaš iz usta svojih takve reči?

14 Šta je čovek, da bi bio čist, i rođeni od žene, da bi bio prav?

15 Gle, ne veruje svecima svojim, i nebesa nisu čista pred očima Njegovim;

16 A kamoli gadni i smrdljivi čovek, koji pije nepravdu kao vodu?

17 Ja ću ti kazati, poslušaj me, i pripovediću ti šta sam video,

18 Šta mudraci kazaše i ne zatajiše, šta primiše od otaca svojih,

19 Kojima samim dana bi zemlja, i tuđin ne prođe kroz nju.

20 Bezbožnik se muči svega veka svog, i nasilniku je malo godina ostavljeno.

21 Strah mu zuji u ušima, u mirno doba napada pustošnik na nj.

22 Ne veruje da će se vratiti iz tame, odsvuda priviđa mač.

23 Tumara za hlebom govoreći: Gde je? Zna da je za nj spremljen dan tamni.

24 Tuga i nevolja straše ga, i navaljuju na nj kao car gotov na boj.

25 Jer je zamahnuo na Boga rukom svojom, i Svemogućem se opro.

26 Trči ispravljena vrata na nj s mnogim visokim štitovima svojim.

27 Jer je pokrio lice svoje pretilinom, i navaljao salo na bokove svoje.

28 I sedeo je u gradovima raskopanim i u kućama pustim, obraćenim u gomilu kamenja.

29 Neće se obratiti niti će ostati blago njegovo, i neće se raširiti po zemlji dobro njegovo.

30 Neće izaći iz mraka, ogranke njegove osušiće plamen, odneće ga duh usta njegovih.

31 Neka se ne uzda u taštinu prevareni, jer će mu taština biti plata.

32 Pre svog vremena svršiće se, i grana njegova neće zeleneti.

33 Otkinuće se kao s loze nezreo grozd njegov i pupci će se njegovi kao s masline pobacati.

34 Jer će opusteti zbor licemerski, i oganj će spaliti šatore onih koji primaju poklone.

35 Začinju nevolju i rađaju muku, i trbuh njihov sastavlja prevaru.