Knjiga proroka Isaije 42 — Sveto Pismo (Karadžić-Daničić, latinica)

1 Evo sluge mog, koga podupirem, izabranika mog, koji je mio duši mojoj; metnuću Duh svoj na Njega, sud narodima javljaće.

2 Neće vikati ni podizati, niti će se čuti glas Njegov po ulicama.

3 Trsku stučenu neće prelomiti, i sveštilo koje se puši neće ugasiti; javljaće sud po istini.

4 Neće Mu dosaditi, niti će se umoriti, dokle ne postavi sud na zemlji, i ostrva će čekati nauku Njegovu.

5 Ovako govori Bog Gospod, koji je stvorio nebesa i razapeo ih, koji je rasprostro zemlju i šta ona rađa, koji daje disanje narodu što je na njoj i duh onima što hode po njoj:

6 Ja Gospod dozvah Te u pravdi, i držaću Te za ruku, i čuvaću Te, i učiniću Te da budeš zavet narodu, videlo narodima;

7 Da otvoriš oči slepima, da izvedeš sužnje iz zatvora i iz tamnice koji sede u tami.

8 Ja sam Gospod, to je ime moje, i slavu svoju neću dati drugom ni hvalu svoju likovima rezanim.

9 Evo, pređašnje dođe, i ja javljam novo, pre nego nastane kazujem vam.

10 Pevajte Gospodu pesmu novu, hvalu Njegovu od kraja zemlje, koji se plavite po moru i sve što je u njemu, ostrva i koji živite na njima.

11 Pustinja i gradovi njeni, sela gde stanuje Kidar, neka podignu glas, neka pevaju koji žive po stenama, neka klikuju savrh gora.

12 Neka daju slavu Gospodu, i hvalu Njegovu neka javljaju po ostrvima.

13 Gospod će izaći kao junak, podignuće revnost svoju kao vojnik, vikaće i klikovati, nadvladaće neprijatelje svoje.

14 Ćutah dugo, činjah se gluv, ustezah se; ali ću sada vikati kao žena kad se porađa, i sve ću potrti i istrebiti.

15 Opusteću gore i bregove, i svaku travu na njima osušiću, i od reka ću načiniti ostrva, i jezera ću isušiti.

16 I vodiću slepe putem koji nisu znali; vodiću ih stazama koje nisu znali; obratiću pred njima mrak u svetlost i šta je neravno u ravno. To ću im učiniti, i neću ih ostaviti.

17 Tada će se vratiti natrag i posramiti se koji se uzdaju u lik rezani, koji govore likovima livenim: Vi ste naši bogovi.

18 Čujte, gluvi; progledajte, slepi, da vidite.

19 Ko je slep osim sluge mog? I ko je gluv kao poslanik moj koga šaljem? Ko je slep kao Savršeni? Ko je slep kao sluga Gospodnji?

20 Gledaš mnogo, ali ne vidiš; otvorene su ti uši, ali ne čuješ.

21 Gospodu beše mio radi pravde Njegove, učini zakon velikim i slavnim.

22 A narod je oplenjen i potlačen, svi su koliki povezani u pećinama i sakriveni u tamnicama; postaše plen, a nema nikoga da bi izbavio; postaše grabež, a nema nikoga da bi rekao: Vrati.

23 Ko između vas čuje ovo i pazi i sluša za posle?

24 Ko je dao Jakova da se potlači i Izrailja otimačima? Nije li Gospod, kome zgrešismo? Jer ne hteše hoditi putevima Njegovim niti slušaše zakon Njegov.

25 Zato izli na njih žestoku jarost svoju i silan rat, i zapali ga unaokolo, ali on ne razume; zapali ga, ali on ne mari.