Druga knjiga Samuilova koja se zove i Druga knjiga o carevima 22 — Sveto Pismo (Karadžić-Daničić, latinica)

1 I izgovori David Gospodu reči ove pesme, kad ga izbavi Gospod iz ruku svih neprijatelja njegovih i iz ruke Saulove;

2 i reče: Gospod je moja Stena i Grad moj i Izbavitelj moj.

3 Bog je Stena moja, u Njega ću se uzdati, Štit moj i Rog spasenja mog, Zaklon moj i Utočište moje, Spasitelj moj, koji me izbavlja od sile.

4 Prizivam Gospoda, koga valja hvaliti, i opraštam se neprijatelja svojih.

5 Jer obuzeše me smrtni bolovi, potoci nevaljalih ljudi uplašiše me.

6 Bolovi grobni opkoliše me, stegoše me zamke smrtne.

7 U teskobi svojoj prizvah Gospoda, i k Bogu svom povikah, On ču iz dvora svog glas moj, i vika moja dođe mu do ušiju.

8 Zatrese se i pokoleba se zemlja, temelji nebesima zadrmaše se i pomeriše se, jer se On razgnevi.

9 Podiže se dim iz nozdrva Njegovih i iz usta Njegovih oganj koji proždire, živo ugljevlje odskakaše od Njega.

10 Savi nebesa i siđe; a mrak beše pod nogama Njegovim.

11 I sede na heruvima i polete, i pokaza se na krilima vetrenim.

12 Od mraka načini oko sebe šator, od mračnih voda, oblaka vazdušnih.

13 Od sevanja pred Njim goraše živo ugljevlje.

14 Zagrme s nebesa Gospod, i Višnji pusti glas svoj.

15 Pusti strele svoje, i razmetnu ih; munje, i razasu ih.

16 Pokazaše se dubine morske, i otkriše se temelji vasiljenoj od pretnje Gospodnje, od dihanja duha iz nozdrva Njegovih.

17 Tada pruži s visine ruku i uhvati me, izvuče me iz vode velike.

18 Izbavi me od neprijatelja mog silnog i od mojih nenavidnika, kad behu jači od mene.

19 Ustadoše na me u dan nevolje moje, ali mi Gospod bi potpora.

20 I izvede me na prostrano mesto, izbavi me, jer sam mu mio.

21 Dade mi Gospod po pravdi mojoj, po čistoti ruku mojih dariva me.

22 Jer se držah puteva Gospodnjih, i ne odmetnuh se Boga svog.

23 Nego su svi zakoni Njegovi preda mnom, i zapovesti Njegove ne uklanjam od sebe.

24 I bih mu veran, i čuvah se od bezakonja svog.

25 Dade mi Gospod po pravdi mojoj, po čistoti mojoj pred očima Njegovim.

26 Sa svetima postupaš sveto, s čovekom vernim verno;

27 S čistim čisto postupaš, a s nevaljalim nasuprot njemu.

28 Jer pomažeš narodu nevoljnom, a na ponosite spuštaš oči svoje i ponižavaš ih.

29 Ti si videlo moje, Gospode, i Gospod prosvetljuje tamu moju.

30 S Tobom razbijam vojsku, s Bogom svojim skačem preko zida.

31 Put je Božji veran, reč Gospodnja čista. On je štit svima koji se uzdaju u Nj.

32 Jer ko je Bog osim Gospoda? I ko je stena osim Boga našeg?

33 Bog je krepost moja i sila moja, i čini da mi je put bez mane.

34 Daje mi noge kao u jelena, i na visine moje stavlja me.

35 Uči ruke moje boju, te lome luk bronzani mišice moje.

36 Ti mi daješ štit spasenja svog, i milost tvoja čini me velika.

37 Širiš korake moje poda mnom, te se ne omiču gležnji moji.

38 Teram neprijatelje svoje, i potirem ih, i ne vraćam se dokle ih ne istrebim.

39 I istrebljujem ih, i obaram ih da ne mogu ustati, nego padaju pod noge moje.

40 Jer me Ti opasuješ snagom za boj; koji ustanu na me, obaraš ih poda me.

41 Neprijatelja mojih pleći Ti mi obraćaš, i potirem nenavidnike svoje.

42 Obziru se, ali nema pomagača; viču ka Gospodu, ali ih ne sluša.

43 Satirem ih kao prah zemaljski, kao blato po ulicama gazim ih i razmećem.

44 Ti me izbavljaš od bune naroda mog, čuvaš me da sam glava narodima; narod kog ne poznavah služi mi.

45 Tuđini laskaju mi, čujući pokoravaju mi se.

46 Tuđini blede, drhću u gradovima svojim.

47 Živ je Gospod, i da je blagoslovena Stena moja. Da se uzvisi Bog, Stena spasenja mog.

48 Bog, koji mi daje osvetu, i pokorava mi narode,

49 Koji me izvodi iz neprijatelja mojih, i podiže me nad one koji ustaju na me, i od čoveka žestokog izbavlja me.

50 Toga radi hvalim Te, Gospode, po narodima, i pojem imenu tvom,

51 Koji slavno izbavljaš cara svog, i činiš milost pomazaniku svom Davidu i semenu njegovom doveka.