Priče Solomunove 1

← Priče Solomunove · Sveto Pismo (Karadžić-Daničić, latinica)

Sveto Pismo (Karadžić-Daničić, latinica)

1 Priče Solomuna sina Davidovog, cara Izrailjevog.

2 Da se poznaje mudrost i nastava, da se razumeju reči razumne,

3 Da se prima nastava u razumu, u pravdi, u sudu i u svemu što je pravo,

4 Da se daje ludima razboritost, mladićima znanje i pomnjivost.

5 Mudar će slušati i više će znati, i razuman će steći mudrost,

6 Da razume priče i značenje, reči mudrih ljudi i zagonetke njihove.

7 Početak je mudrosti strah Gospodnji; ludi preziru mudrost i nastavu.

8 Slušaj, sine, nastavu oca svog, i ne ostavljaj nauke matere svoje.

9 Jer će biti venac od milina oko glave tvoje, i grivna na grlu tvom.

10 Sine moj, ako bi te mamili grešnici, ne pristaj;

11 Ako bi rekli: Hodi s nama da vrebamo krv, da zasedamo pravome nizašta;

12 Proždrećemo ih kao grob žive, i svekolike kao one koji silaze u jamu;

13 Svakojakog blaga dobićemo, napunićemo kuće svoje plena;

14 Bacaćeš žreb svoj s nama; jedan će nam tobolac biti svima;

15 Sine moj, ne idi na put s njima, čuvaj nogu svoju od staze njihove.

16 Jer nogama svojim trče na zlo i hite da prolivaju krv.

17 Jer se uzalud razapinje mreža na oči svakoj ptici;

18 A oni vrebaju svoju krv i zasedaju svojoj duši.

19 Takvi su putevi svih lakomih na dobitak, koji uzima dušu svojim gospodarima.

20 Premudrost viče na polju, na ulicama pušta glas svoj;

21 U najvećoj vrevi viče, na vratima, u gradu govori svoje besede;

22 Ludi, dokle ćete ljubiti ludost? I podsmevačima dokle će biti mio podsmeh? I bezumni, dokle će mrzeti na znanje?

23 Obratite se na karanje moje; evo, izasuću vam duh svoj, kazaću vam reči svoje.

24 Što zvah, ali ne hteste, pružah ruku svoju, ali niko ne mari,

25 Nego odbaciste svaki savet moj, i karanje moje ne hteste primiti;

26 Zato ću se i ja smejati vašoj nevolji, rugaću se kad dođe čega se bojite;

27 Kad kao pustoš dođe čega se bojite, i pogibao vaša kao oluja kad dođe, kad navali na vas nevolja i muka.

28 Tada će me zvati, ali se neću odazvati; rano će tražiti, ali me neće naći.

29 Jer mrziše na znanje, i strah Gospodnji ne izabraše;

30 Ne pristaše na moj savet, i preziraše sva karanja moja.

31 Zato će jesti plod od puteva svojih, i nasitiće se saveta svojih.

32 Jer će lude ubiti mir njihov, i bezumne će pogubiti sreća njihova.

33 Ali ko me sluša boraviće bezbrižno, i biće na miru ne bojeći se zla.