Priče Solomunove 18
← Priče Solomunove · Sveto Pismo (Karadžić-Daničić, latinica)
Priče Solomunove 18
Sveto Pismo (Karadžić-Daničić, latinica)
1
Čovek samovoljan traži šta je njemu milo
i meša se u svašta.
2
Bezumniku nije mio razum
nego da se javlja srce njegovo.
3
Kad dođe bezbožnik, dođe i rug,
i prekor sa sramotom.
4
Reči su iz usta čovečijih duboka voda,
izvor je mudrosti potok koji se razliva.
5
Nije dobro gledati bezbožniku ko je,
da se učini krivo pravom na sudu.
6
Usne bezumnikove pristaju u svađu,
i usta njegova dozivaju boj.
7
Bezumniku su usta njegova pogibao,
i usne njegove pruglo duši njegovoj.
8
Reči su opadačeve kao izbijenih,
ali silaze unutra u trbuh.
9
I ko je nemaran u poslu svom
brat je raspikući.
10
Tvrda je kula ime Gospodnje.
K Njemu će pobeći pravednik, i biće u visokom zaklonu.
11
Bogatstvo je bogatom jak grad
i kao visok zid u njegovoj misli.
12
Pred propast podiže se srce čoveka,
a pre slave ide smernost.
13
Ko odgovara pre nego čuje,
tome je ludost i sramota.
14
Duh čovečiji snosi bol svoj;
a duh oboren ko će podignuti?
15
Srce razumnog čoveka dobavlja znanje,
i uho mudrih traži znanje.
16
Dar čoveku širi mesto
i vodi ga pred vlastelje.
17
Pravedan se čini ko je prvi u svojoj raspri,
ali kad dođe bližnji njegov, ispituje se.
18
Raspre prekida žreb,
i između silnih rasuđuje.
19
Uvređen je brat kao tvrd grad,
i svađa je kao prevornica na dvoru.
20
Svakom se trbuh siti plodom usta njegovih,
dohotkom od usna svojih siti se.
21
Smrt je i život u vlasti jeziku,
i ko ga miluje, ješće plod njegov.
22
Ko je našao ženu, našao je dobro
i dobio ljubav od Gospoda.
23
Siromah govori moleći,
a bogat odgovara oštro.
24
Ko ima prijatelja, valja da postupa prijateljski,
jer ima prijatelja vernijih od brata.