Priče Solomunove 19
← Priče Solomunove · Sveto Pismo (Karadžić-Daničić, latinica)
Priče Solomunove 19
Sveto Pismo (Karadžić-Daničić, latinica)
1
Siromah koji hodi u bezazlenosti svojoj bolji je
nego opaki usnama svojim, koji je bezuman.
2
Kad je duša bez znanja, nije dobro;
i ko je brzih nogu, spotiče se.
3
Ludost čovečija prevraća put njegov,
a srce se njegovo gnevi na Gospoda.
4
Bogatstvo pribavlja mnogo prijatelja,
a siromaha ostavlja prijatelj njegov.
5
Lažan svedok neće ostati bez kara,
i ko govori laž, neće pobeći.
6
Mnogi ugađaju knezu,
i svak je prijatelj čoveku podatljivom.
7
Na siromaha mrze sva braća njegova,
još više se prijatelji njegovi udaljuju od njega;
viče za njima, ali ih nema.
8
Ko pribavlja razum, ljubi dušu svoju;
i ko pazi na mudrost, naći će dobro.
9
Svedok lažan neće ostati bez kara,
i ko govori laž, poginuće.
10
Ne dolikuju bezumnom miline,
ni sluzi da vlada knezovima.
11
Razum zadržava čoveka od gneva,
i čast mu je mimoići krivicu.
12
Careva je srdnja kao rika mladog lava,
i ljubav je njegova kao rosa travi.
13
Bezuman je sin muka ocu svom,
i svadljivost ženina neprestano prokisivanje.
14
Kuća i imanje nasleđuje se od otaca;
a od Gospoda je razumna žena.
15
Lenost navodi tvrd san,
i nemarljiva duša gladovaće.
16
Ko drži zapovesti, čuva dušu svoju;
a ko ne mari za puteve svoje, poginuće.
17
Gospodu pozaima ko poklanja siromahu,
i platiće mu za dobro njegovo.
18
Karaj sina svog dokle ima nadanja
i na pogibao njegovu da ne prašta duša tvoja.
19
Velik gnev pokazuj kad praštaš kar,
i kad oprostiš, posle većma pokaraj.
20
Slušaj savet i primaj nastavu,
da posle budeš mudar.
21
Mnogo ima misli u srcu čovečijem,
ali šta Gospod naumi ono će ostati.
22
Želja čoveku treba da je da čini milost,
a bolji je siromah nego laža.
23
Strah je Gospodnji na život;
u koga je on, boravi sit, niti ga pohodi zlo.
24
Lenjivac krije ruku svoju u nedra,
ni k ustima svojim ne prinosi je.
25
Udri podsmevača da ludi omudra,
i razumnog nakaraj da razume nauku.
26
Sin sramotan i prekoran
upropašćuje oca i odgoni mater.
27
Nemoj, sine, slušati nauke koja odvodi od reči razumnih.
28
Nevaljao svedok podsmeva se pravdi,
i usta bezbožnika proždiru na nepravdu.
29
Gotovi su podsmevačima sudovi
i bezumnicima boj na leđa.