Priče Solomunove 13
← Priče Solomunove · Sveto Pismo (Karadžić-Daničić, latinica)
Priče Solomunove 13
Sveto Pismo (Karadžić-Daničić, latinica)
1
Mudar sin sluša nastavu oca svog;
a podsmevač ne sluša ukore.
2
Od ploda usta svojih svaki će jesti dobro,
a duša nevaljalih ljudi nasilje.
3
Ko čuva usta svoja, čuva svoju dušu;
ko razvaljuje usne, propada.
4
Željna je duša lenjivčeva, ali nema ništa;
a duša vrednih ljudi obogatiće se.
5
Na lažnu reč mrzi pravednik;
a bezbožnik se mrazi i sramoti.
6
Pravda čuva onog koji hodi bezazleno;
a bezbožnost obara grešnika.
7
Ima ko se gradi bogat a nema ništa,
i ko se gradi siromah a ima veliko blago.
8
Otkup je za život čoveku bogatstvo njegovo,
a siromah ne sluša pretnje.
9
Videlo pravedničko svetli se,
a žižak bezbožnički ugasiće se.
10
Od oholosti biva samo svađa,
a koji primaju savet, u njih je mudrost.
11
Blago koje se taštinom teče umanjuje se,
a ko sabira rukom, umnožava.
12
Dugo nadanje mori srce,
i želja je ispunjena drvo životno.
13
Ko prezire reč sam sebi udi;
a ko se boji zapovesti, platiće mu se.
14
Nauka je mudroga izvor životni
da se sačuva prugala smrtnih.
15
Dobar razum daje ljubav,
a put je bezakonički hrapav.
16
Svaki pametan čovek radi s razumom,
a bezuman raznosi bezumlje.
17
Glasnik bezbožan pada u zlo,
a veran je poslanik lek.
18
Siromaštvo i sramota doći će na onog koji odbacuje nastavu;
a ko čuva karanje, proslaviće se.
19
Ispunjena je želja slast duši,
a bezumnima je mrsko odstupiti oda zla.
20
Ko hodi s mudrima postaje mudar,
a ko se drži s bezumnicima postaje gori.
21
Grešnike goni zlo,
a pravednicima se vraća dobro.
22
Dobar čovek ostavlja nasledstvo sinovima sinova svojih,
a grešnikovo imanje čuva se pravedniku.
23
Izobila hrane ima na njivi siromaškoj,
a ima ko propada sa zle uprave.
24
Ko žali prut, mrzi na sina svog;
a ko ga ljubi, kara ga za vremena.
25
Pravednik jede, i sita mu je duša;
a trbuh bezbožnicima nema dosta.