Priče Solomunove 14
← Priče Solomunove · Sveto Pismo (Karadžić-Daničić, latinica)
Priče Solomunove 14
Sveto Pismo (Karadžić-Daničić, latinica)
1
Mudra žena zida kuću svoju,
a luda svojim rukama raskopava.
2
Ko hodi pravo, boji se Gospoda;
a ko je opak na svojim putevima, prezire Ga.
3
U ustima je bezbožnikovim prut oholosti,
a mudre čuvaju usta njihova.
4
Gde nema volova, čiste su jasle;
a obilata je letina od sile volovske.
5
Istinit svedok ne laže,
a lažan svedok govori laž.
6
Podsmevač traži mudrost, i ne nahodi je;
a razumnom je znanje lako naći.
7
Idi od čoveka bezumnog,
jer nećeš čuti pametne reči.
8
Mudrost je pametnog da pazi na put svoj,
a bezumlje je bezumnih prevara.
9
Bezumnima je šala greh,
a među pravednima je dobra volja.
10
Srce svačije zna jad duše svoje;
i u veselje njegovo ne meša se drugi.
11
Dom bezbožnički raskopaće se,
a koliba pravednih cvetaće.
12
Neki se put čini čoveku prav,
a kraj mu je put k smrti.
13
I od smeha boli srce,
i veselju kraj biva žalost.
14
Puteva svojih nasitiće se ko je izopačenog srca,
ali ga se kloni čovek dobar.
15
Lud veruje svašta,
a pametan pazi na svoje korake.
16
Mudar se boji i uklanja se od zla,
a bezuman navire i slobodan je.
17
Nagao čovek čini bezumlje,
a pakostan je čovek mrzak.
18
Ludi nasleđuje bezumlje,
a razboriti venčava se znanjem.
19
Klanjaju se zli pred dobrima
i bezbožni na vratima pravednog.
20
Ubogi je mrzak i prijatelju svom,
a bogati imaju mnogo prijatelja.
21
Ko prezire bližnjeg svog greši;
a ko je milostiv ubogima, blago njemu.
22
Koji smišljaju zlo, ne lutaju li?
A milost i vera biće onima koji smišljaju dobro.
23
U svakom trudu ima dobitka,
a govor usnama samo je siromaštvo.
24
Mudrima je venac bogatstvo njihovo,
a bezumlje bezumnih ostaje bezumlje.
25
Istinit svedok izbavlja duše,
a lažan govori prevaru.
26
U strahu je Gospodnjem jako pouzdanje,
i sinovima je utočište.
27
Strah je Gospodnji izvor životu
da se čovek sačuva od prugala smrtnih.
28
U mnoštvu je naroda slava caru;
a kad nestaje naroda, propast je vladaocu.
29
Ko je spor na gnev, velika je razuma;
a ko je nagao pokazuje ludost.
30
Život je telu srce zdravo,
a zavist je trulež u kostima.
31
Ko čini krivo ubogome, sramoti Stvoritelja njegovog;
a poštuje Ga ko je milostiv siromahu.
32
Za zlo svoje povrgnuće se bezbožnik,
a pravednik nada se i na samrti.
33
Mudrost počiva u srcu razumnog čoveka,
a šta je u bezumnima poznaje se.
34
Pravda podiže narod,
a greh je sramota narodima.
35
Mio je caru razuman sluga,
ali na sramotnog gnevi se.