Priče Solomunove 15
← Priče Solomunove · Sveto Pismo (Karadžić-Daničić, latinica)
Priče Solomunove 15
Sveto Pismo (Karadžić-Daničić, latinica)
1
Odgovor blag utišava gnev,
a reč preka podiže srdnju.
2
Jezik mudrih ljudi ukrašava znanje,
a usta bezumnih prosipaju bezumlje.
3
Oči su Gospodnje na svakom mestu
gledajući zle i dobre.
4
Zdrav je jezik drvo životno,
a opačina s njega kršenje od vetra.
5
Lud se ruga nastavom oca svog;
a ko prima ukor biva pametan.
6
U kući pravednikovoj ima mnogo blaga;
a u dohotku je bezbožnikovom rasap.
7
Usne mudrih ljudi seju znanje,
a srce bezumničko ne čini tako.
8
Žrtva je bezbožnička gad Gospodu,
a molitva pravednih ugodna Mu je.
9
Gad je Gospodu put bezbožnikov;
a ko ide za pravdom, njega ljubi.
10
Karanje je zlo onome ko ostavlja put;
koji mrzi na ukor, umreće.
11
Pakao je i pogibao pred Gospodom,
a kamoli srca sinova čovečijih.
12
Podsmevač ne ljubi onog ko ga kori,
niti ide k mudrima.
13
Veselo srce veseli lice,
a žalost u srcu obara duh.
14
Srce razumno traži znanje,
a usta bezumnih ljudi naslađuju se bezumljem.
15
Svi su dani nevoljnikovi zli;
a ko je veselog srca, na gozbi je jednako.
16
Bolje je malo sa strahom Gospodnjim
nego veliko blago s nemirom.
17
Bolje je jelo od zelja gde je ljubav
nego od vola ugojena gde je mržnja.
18
Čovek gnevljiv zameće raspru;
a ko je spor na gnev, utišava svađu.
19
Put je lenjoga kao ograda od trnja,
a staza je pravednih nasuta.
20
Mudar je sin radost ocu,
a čovek bezuman prezire mater svoju.
21
Bezumlje je radost bezumniku,
a razuman čovek hodi pravo.
22
Namere se rasipaju kad nema saveta,
a tvrdo stoje gde je mnogo savetnika.
23
Raduje se čovek odgovorom usta svojih,
i reč u vreme kako je dobra!
24
Put k životu ide gore razumnome
da se sačuva od pakla odozdo.
25
Gospod raskopava kuću ponositima,
a među udovici utvrđuje.
26
Mrske su Gospodu misli zle,
a besede čistih mile su.
27
Lakomac zatire svoju kuću,
a ko mrzi na poklone živ će biti.
28
Srce pravednikovo premišlja šta će govoriti,
a usta bezbožnička rigaju zlo.
29
Daleko je Gospod od bezbožnih,
a molitvu pravednih čuje.
30
Vid očni veseli srce,
dobar glas goji kosti.
31
Uho koje sluša karanje životno
nastavaće među mudrima.
32
Ko odbacuje nastavu, ne mari za dušu svoju;
a ko sluša karanje, biva razuman.
33
Strah je Gospodnji nastava k mudrosti,
i pre slave ide smernost.